Katrin i Kristofer su se rastali u dobrom raspoloženju, s tim da Kristofer nije bio siguran da li je joga pravo rešenje za lavirint u kojem se nalazio punih trideset i pet godina. Vikend je proveo slušajući mađarskog pijanistu Franca Lista i razgledajući stare albume sa slikama. Kristofer je našao da se fizički mnogo promenio i da je nekako ostario preko noći. Živeo je u zemlji u kojoj se smatralo da je samo u dvadesetim godinama čovek mlad i to ga je pomalo zabrinjavalo. Pitao se da li je previše kasno za njega.
Kristofera Podolskog niko nije primećivao, te se osećao kao broj u beskonačnom nizu brojeva koji lete tamo-amo kako bi povezali neku matematičku jednačinu. Međutim, negde je znao da ništa posebno ne čini za sebe, niti poznaje način na koji bi sebi pomogao. Strahovao je…
