Jednom prilikom je nabasala na sredovečnog muškarca koji je stajao na zelenoj poljani i gledao u nebo. Bio je visok, elegantan, prijatne spoljašnjosti. Suzan je stala pokraj njega i pokušala da shvati šta to radi. Dugo su tako stajali nepomični zureći u nebo. Suzan je postalo neprijatno, pa je prekinula tišinu: „Oprostite, gospodine, ali šta vi tačno raditeu polju?“Muškarac se trgnuo i tog momenta je po prvi put postao svestan njenog prisustva.„Koliko dugo stojite ovde?“, pitao je.„Neko vreme“, reče oprezno Suzan, „pokvarila sam nešto?“„Ne, ništa niste pokvarili“, reče suvo i pruži ruku, „zovem se Medoks.“„Suzan“, uzvratila je.„Odakle…
