Jednog maglovitog,
sasvim sumornog jutra,
na vlažnom staklu
promrzlim prstima
pisao sam tvoje ime,
mirisao ti divlju kosu
i video tvoje još sanjivo lice
u napuklom,
zamagljenom staklu,
i nekako slutio da me voliš.
O, mila, prelepa moja...
pa, zar je to malo?
1.
Noa je voleo rano jutro. Pio je jaku, crnu kafu i rum. U antikvarnici je kupio porcelanske šoljice, koje je davno založio član jedne bogate porodice koja se gasila. Isti se nikada nije vratio po njih. Tako je Noa uživao u jutarnjoj kafi, a spomen…