„Ako se svakog novog jutra zamislite pred svojim ogledalom, to nije zato što ste se iznenada prolepšali ili promenili, već zato što ste svakim danom sve stariji. U najboljem slučaju, možete primetiti neku novu boru ili novu sedu vlas na glavi. Vreme leti i dok lupite dlanom o dlan, deca oko vas postaće odrasli ljudi. To ne treba da vas plaši ili zabrinjava, ali treba da vas natera da razmišljate. Možda treba da vas pokrene iz slatkog dremeža. Možda ti isti klinci koji sada šetaju svoju decu, jesu zapravo alarm da se ne možete celog života igrati. Možda su ti ljudi oko vas znak da svako ima svoje vreme. Zapitajte se koje vreme je vaše i da li ste zadovoljni time. Ako niste, tada grabite i uzmite koliko god možete. Svako od nas je u stanju da nešto stvori.…
