Maks Magnus je otvorio knjigu koja godinama nije bila dotaknuta i pročitao: „Vi koji mislite da vladate zverima u polju, ribama u vodi i pticama u vazduhu, ništa ne znate o tome i bićete pojedeni zbog svog neznanja, straha i gramzivosti...“
„Hm...“ pomisli Maks i potom je nastavio da čita. Kitnjastim slovima je pisalo po papiru koji je mirisao na vlagu :
„ ... I onog trenutka kada čovek bude siguran da je dostigao tajnu, vratiću ga na mesto praizvora kako bi se susreo sa svojom senkom. Tada će čovek shvatiti koliko je čitav njegov život bio bedan, prazan i uzaludan. Sve igre koje je igrao, snove koje je sanjao i zablude koje je živeo, učiniću da se utisnu u hiljadu narednih života koje neće prepoznati...“
Maks Magnus je osetio…
Opširnije…