Svi mi želimo bogatstvo, slavu, divljenje i obožavanje drugih ljudi. Kada ostarimo, tada se prioriteti menjaju- zadovoljni smo čajem od kamilice, konzervom sardine i barenim jajetom. Još ako imamo nekog da nas otprati do toaleta- tada je život još bolji i podnošljiviji.
Daniel Šijaković
Nekada se, jednostavno, treba miriti sa sudbinom i pustiti da život ide svojim tokom. Nekada ne vredi da se nervirate oko stvari koje ne možete promeniti. Ništa u životu nije dovoljno vaše da to ne možete izgubiti. Daniel Šijaković
U nekom danu vam prijatelji govore kako je sunčano i lepo i kako je sve dobro, a vi mrzovoljno zevate, jer vas, valjda, ne zabavljaju dovoljno snažno. Da, imate sve razloge da vas ljudi ne vole, a oni vas ipak vole. Kakav ste srećnik. Da li ikada razmišljate o tome?"
Daniel Šijaković
Čitavog života sam žudeo i čeznuo za majkom. Da je bilo barem malo majčinske ljubavi u mom mukotrpnom životu, pratila bi me sreća i blagoslov na svakom koraku. Da me je njeno oko barem nekada nežno pogledalo, nikada me ne bi dotaklo zlo, niti bih znao za patnju ovog sveta. Kada živite i odrastate bez majke, to vam je kao da celog života stojite na nekoj velikoj raskrsnici i nikada ne znate gde da krenete. Koji god put da odaberete, uvek imate osećaj da ste pogrešili. Zato, svi vi, koji imate majku kraj sebe, pomolite se svake večeri za njeno dobro zdravlje i dug život.
Daniel Šijaković
(...) Svi smo mi na neki način odabrani i posebni. Vi možete spasiti svet tako što ćete biti dobri prema meni i ništa više od toga. Vama će se to učiniti bezvrednim, ali poslušajte... Svi mi spasavamo svet. Neka žena ga spasava tako što podiže svoju decu koja će izrasti u dobre ljude, neko pomaže ocu u napornom poslu, neko leči gladne, neko otvara bolnice... svi mi nešto radimo na određenom nivou, samo nismo svesni toga. Neki ljudi ceo život provode u spasavanju sveta, a kući su loši očevi i muževi.
Daniel Šijaković iz knjige "Drvo života"
