“Kad bi ljudi znali šta ih čeka u budućnosti mnoge stvari bi istog trena izmenili. Mnogi bi zaboravili na mržnju jer je ostalo toliko malo vremena. Mnogi bi drugačije sredili svoj život. Prodavac bi bio ljubazan prema mušterijama, majka ne bi tukla svoje dete, dva brata ne bi sedela samotna u nemom preziru, a mladi saksofonista, negde u kakvom lokalu u gluvoj noći, drugačije bi gledao na svoj talenat; operski tenor bi svako jutro pozdravljao svoj glas i klanjao se do zemlje, samo kad bi znao da će ga izdati na sledećoj predstavi.
Čovek nikada ne zna šta je iza okuke. Samo retki vizionari i sanjari slute i slušaju muziku sfera koja se poput dečijeg plača i šapata u majčinom stomaku prostire vasionom. “
Daniel Šijaković, odlomak iz knjige "Drvo života" …
