Plašite se za svoju ljubav i što više volite, sve manje ste sigurni. I dok vas obasipa poljupcima, partner potajno sneva o drugom. Ne radi to svesno. Istina, zaklinje se da vas voli, ali po potrebi obmanjuje, samo vi ne znate; naivno se smešite dok se iz keramičke šoljice puši crna kafa. Neko će zbog ljubavi tugovati. Neko će patiti, a da pravog leka, zapravo, nema. Neko će netremice gledati u nebo, ali će nebo ćutati. Neće vam mnogo pomoći. Kako je nekad tužno u ljubavi. “Jesu li sve ljubavi takve?”, pita se duša koju razdire sumnja.
Devojka je nekada davno srela čoveka na moru, te sada mašta o njemu, ali se više nikada sresti neće. Ne, nikada više. Nije on nestvaran. To je samo običan čovek koji je potpalio maštu, zagrejao dušu i na kraju se vratio svojoj porodici- svojoj ženi koja na licu nosi slatke pegice i detetu, kovrdžave, kestenjaste kose što čeka poklon od oca; a ona, nesretna Venera- Neptun jednako sneva i valjda se nada. Devojka u sobi sluša balade. Čola svojim lirskim tenorom negde u kasne sate izvodi - "Spavaju li oči nebeske", ali je sve već gotovo. Tajne veze, afere, laži, ljubav prestaje na moru, u daljini, pod palmama, na dalekom ostrvu... ili bilo kada i bilo gde bez posebnog, valjanog razloga. I kada po stoti put pitate svoju draganu da li vas voli, ona se neptunovski osmehuje; već je okusila voćku sa drveta Spoznanja i govori vam da se nemate čega plašiti, a već je srce i telo dala drugom. Postoji potreba da se čovek baci u nečije naručje, mada ni tamo nije dovoljno toplo i meko. Ko može zaštititi ovu dušu? I taman kad je osetila sigurnost, neko je samo ustao i otišao ili prosto prestao da se javlja. Nezadovoljstvo i lutanje. Koliko god da dajete- nije dovoljno i nije dovoljno. Nećete biti poštovani, niko vam neće biti zahvalan. O ljubavi se sneva i mašta, ali je u svakodnevnom, stvarnom životu sasvim drugačije. Ono što se događa na filmu, nikako se ne ostvaruje na na javi; i taman pošto se žena vratila kući, sva rumena od milovanja i dodira, suprug joj saopštava da zna za njenu tajnu. Otkrio je prepisku ljubavnika, uhodio je, a ona je mislila da će tajnu nositi u srcu do groba. Razočaranja se dešavaju, a nikako da se ispuni ideal, te se ljudi pitaju kada će biti sretni u ljubavi. Siroti Žak Prever piše “Barbaru” u maloj gostioni, sretan samo u svojim stihovima, ali nikako u pravom životu; vazda pijani Tin Ujević brilijantnog talenta, Jesenjin opčinjen i slomljen Isidorom Dankan krvavim stihovima piše svoje zadnje pismo. Šta li je mislio ruski genij dok je o ljubavi pisao? Da li je ikada slutio da će završiti na taj način? Ovo su čokolade koje Cigani prodaju na Zelenom vencu u Beogradu, na kojima ćiriličnim slovima piše Milke i scena iz filma "Ljubav na seoski način" gde devojka govori zabrinutoj majci- "Ili Milorad, ili "ladna Morava", te zbog suvonjavog i golobradog krojača hoće da skoči u duboku, mutnu vodu. Devojka koju ste izveli u kino, a ona se strašno dosađuje i pogledom traži pažnju nekog ko bi je istog trena zaveo; zmija koja ubedi Evu da okusi voćku i pokaže svetu da smo goli i postiđeni. Poslednji čaj ili kafa koju zaljubljeni piju, pa svako, sporim i nesigurnim koracima ide svojim putem. Sirena odbija da vodi ljubav sa Bogom mora, iako zna da će je zbog toga nemirni talas zauvek potopiti.
Daniel Šijaković
Komentari(0)